19.04.2016.

Bravo za Helen Miren: preotela važnu ulogu vojnog vodje kolegi

Izvor: Blic

Veoma je važno što Helen Miren, uprkos godinama, dokazuje ejdžistima da se vrednost ljudskog bića ne sme procenjivati prema starosti, a za nas još važnije to što je, izborivši se da uloga pukovnika bude dodeljena njoj, a ne muškarcu, pokazala da žene mogu da udju u javnu sferu i u njoj budu uspešne. Drugim rečima, njen film (a znamo koliko mediji utiču na održavanje stereotipa!) će dati primer žene koja u tradicionalno muškom svetu vojske zauzima mesto pukovnice (što znači da je uspešna, i da je pod njenom komandom mnogo muškaraca). Štaviše, ona se u filmu bori protiv jedne od najvećih pretnji Zapadnoj civilizaciji: terorizma. Izvod iz intervjua pokazuje da je glumica itetako svesna rodne dimenzije neravnopravnosti, kako u životu, tako i na filmu, kao i potrebe da joj se suprotstavimo. Njeni glumački kvaliteti i jaka ličnost služe joj na čast:

Pomera granice: Izborila se za ulogu namenjenu muškarcu, i savetuje koleginice da urade isto 

Britanska glumica Helen Miren, odavno je navikla publiku da ograničenja za nju ne postoje a činjenica da i u 70-oj godini života snima punom parom dovoljno govori u prilog njene odlučnosti da se penzioniše onda kada ona hoće.
Osim toga, Mirenova je nedavno još jednom pomerila granice kada je ubedila reditelja da, ulogu koju je namenio muškarcu, dodeli upravo njoj. Tako je glumica zaigrala u filmu "Pogled s neba", u kojem je dobila ulogu pukovnice koja je povela odlučnu borbu protiv terorista.
- Muškarci uvek prvi budu prvi izbor reditelja kada snimaju film o nekoj ozbiljnoj političkoj temi. Međutim, kada se snima scena na plaži, svi prvo pomisle na mlade i zgodne žene u bikiniju. Tim stvarima moramo stati na kraj - konstatovala je glumica.
- Budite uporne i idite na sve audicije za muške uloge - posavetovala je Mirenova mlađe koleginice i konstatovala da je važno ne odustati od ambicija.

 

10.04.2016.

O rodnim ulogama: "Kad žena nosi pantalone, a muškarac kecelju"

Rodna uloga je jedna od manifestacija rodnog identiteta, kroz ispunjavanje očekivanih obrazaca ponašanja u odredjenoj kulturi. Podrazumeva ponašanje koje odgovara rodu (Stoller: 2006: 56). To je skup očekivanja zajednice (podrazumevajuća, neupitna pravilima koja usvajamo kroz vaspitanje u porodici, na svim stepenima obrazovanja, kroz medije, kulturne sadržaje, unutar naučnih istraživanja...) o ponašanju ličnosti u odnosu na njihovu polnu pripadnost. Postoje modeli rodnih uloga. Idealno-tipski modeli rodnih uloga koje većina članova posmatranog društva/kulture percipira kao najpoželjnije, i u odnosu na koje interpretira vlastito rodno iskustvo, nazivaju se hegemonim (muškim ili ženskim) rodnim ulogama.”: one predstavljaju specifičnu konfiguraciju različitih rodnih performansa i praksi koje figuriraju kao najšire socijalno prihvaćen odgovor na konkretne (ekonomske, političke i socijalne) okolnosti unutar datog društva u odredjenom istorijskom trenutku.’’ (Jarić: 2006: 175-176)
Rodne uloge nam nisu odredjene biologijom, iako je bilo, i ima autora koji pokušavaju da nas u to ubede (na primer, sociolog Talkot Parsons sa njegovom teorijom o suprotnim i komplementarnim ulogama žene i muškarca u porodici - njena je ekspresivna, njegova instrumentalna, ili teoretičara polne podele rada, koji takodje vezuju ženinu ulogu za njenu biološku funkciju radjanja, pa smatraju da je "praktično" da joj je odredjena briga o članovima porodice koja joj prema tome "prirodno" pripada, poput antropologa Džordža Pitera Mardoka).
Feministkinje, pak, dokazuju da se rodne uloge se uče kroz proces socijalizacije, a ako su naučene, znači da nisu prirodjene.
Ali, na stranu teorijska postignuća feministkinja. Svi možemo da primetimo, poput sociološkinje Andjelke Milić, da muškarci polako ulaze u ulogu osobe koja takodje brine o deci, dok žene veoma brzo i lako izlaze iz vekovima nametanih uloga majke, supruge i domaćice koje su ih zatvarale u okvire doma i privatnog života. U procesu emancipacije, one se zapošlajavju, bave umetnošću, politikom... I ne retko zaradjuju više od muškarca sa kojim žive, ili su jednine koje donose zaradu. Onda dolazi do rotacije rodnih uloga, i ona tradicionalna očekivanja u odnosu na žene i muškarce moraju da se promene u praksi, iako su još uvek prisutna u svesti ljudi. Ovo nije bezbolan proces, ali je neminovan.

Prenosimo tekst iz Večernjih novosti.
Objavljen je kao lako štivo "na šarenim stranama" (koje su po pravilu namenjene ženama) i propraćen fotografijama koje prikazuju obrnute rodne uloge kao komične, zabavne i - prihvatljive. Predstavlja pokušaj novinarke i psihološkinje da daju neku vrstu obrazloženja za ovakvu situaciju i uputstvo za lakše prevazilaženje otpora u okruženju i samome sebi:
 
Ne tako davno, podrazumevalo se da muškarac odlazi na posao, a žena ostaje kod kuće, brine o deci i domaćinstvu. Zatim su žene uskočile na tržište rada plivajući paralelno sa svojim muževima, da bi poslednja decenija donela novi trend u kom pripadnice nežnijeg pola donose ulov, dok ih muškarci čekaju kod kuće sa varjačom.
Svaka treća Britanka glavni je finansijski provajder u porodici, što je porast od čak 80 procenata u poslednjih deceniju i po. U četvrtini američkih domaćinstava sa decom ispod 18 godina, glavni izvor prihoda dolazi od majki. Podaci za Srbiju ne postoje, ali utisak je da ni u našoj zemlji ova situacija više nije retkost. Razlika je možda jedino u tome što nije reč o ženama koje zarađuju toliko da mogu da izdržavaju celu porodicu, već je posredi splet okolnosti u kojima muškarac nema posao, pa one preuzimaju tu ulogu. Ovo je ogroman izazov za opstanak braka u zemlji u kojoj se, uprkos emancipaciji, i dalje očekuje da muškarac hrani porodicu. Dok je situacija privremena, odnos koliko-toliko funkcioniše. Ali, ako potraje, sredina, a ponekad i partnerka etiketiraće muškarca kao slabića, nesposobnjakovića i parazita. Sagovornica "Života plus", psiholog Željka Kurjački primećuje da ova situacija može da predstavlja ozbiljnu krizu za oba partnera, posebno ako se odnos ne zasniva na empatiji, razumevanju i poštovanju.
- Žena može da vidi sebe kao vredniju time što ima veća primanja, ali i kao manje vrednu jer je sa nekim ko nije dovoljno "muško". Muškarac koji veruje da njemu nije mesto u kući, da on mora da bude taj koji hrani porodicu i koji se "pita", zaista doživljava veliki udar na samopouzdanje. Postaje tužan, depresivan, povučen, neprijatan i grub zamišljajući šta ljudi koje poznaje misle i govore o njemu - kaže psiholog. 
Muškarac je tada u iskušenju da "vrati muškost" prevarom. Studija Univerziteta u Kornelu sprovedena među bračnim parovima starosti 18-28 godina pokazala je da muškarci koji su potpuno zavisni od ženine plate imaju pet puta veću verovatnoću da varaju nego muškarci koji zarađuju isto. Druge studije pokazale su da se u brakovima u kojima žene zarađuju više, muškarci češće suočavaju sa erektilnom disfunkcijom, anksioznošću i insomnijom.
- Teško je izboriti se sa porukama da je sramota da muškarac nema posao, da je žena koja više zarađuje gazda u kući. Mnogi muškarci zaista iskreno pate u tim situacijama jer su u svojim očima ono što su ih učili da muškarac nikad ne sme biti. Da bi to promenili, potrebno je da redefinišu značenje "muškosti" - ističe psiholog.
Nije to jednostavno, ali izgleda da se sa novom pojavom, očekivano ili ne, lakše nose muškarci. Istražujući ovu temu, autorka knjige "Bogatiji pol" Liza Mandi je upoznala muškarce uplašene zbog partnerki koje više zarađuju. Ali, većinom su žene imale problem sa obrnutim ulogama, vremenom gubeći poštovanje za partnera koji sedi kod kuće i ništa ne radi. I ne treba ih kriviti.
- Ukoliko muškarac nema posao, niti se bavi decom i kućnim poslovima, a pritom ispoljava bes i frustriranost zbog situacije u kojoj se nalazi, a žena radi i na poslu i kod kuće, postaje ljuta jer sagledava svoju poziciju kao nepoštenu. Tada su svađe neminovne - primećuje psiholog.
Ključ je u reciprocitetu, veruje autorka knjige "Žene hraniteljke" Suzan Dojl Moris ističući da su najsrećniji parovi u kojima oba partnera doprinose. Ako žena donosi novac, muškarac mora da joj pruži emotivnu podršku ili da vodi računa o domaćinstvu kako se niko ne bi osećao loše. 
- Muškarac koji je siguran u sebe i neopterećen stereotipnom muškom ulogom može otkriti da mu veoma prija da provodi vreme sa decom ili da iskreno uživa u kuvanju. Za mnoge žene, upravo takvi muškarci predstavljaju primer prave muškosti.
Slika nezainteresovanog, odsutnog oca i supruga koji najveći deo vremena provodi na putu, danas je veoma odbojna za mnoge dame - veruje Željka.
Čak i ako sami partneri nemaju ništa protiv obrnutih uloga, mala je šansa da će tako misliti i njihova okolina, pogotovo roditelji. A stavovi ljudi koji nam misle najbolje, ali su odrastali u drugom vremenu, mogu pokolebati i naša liberalna ubeđenja.
- Velika je verovatnoća da će roditelji imati mnogo rigidniji stav po ovom pitanju od mladih supružnika. Ako se mladi nisu emotivno razdvojili od svojih roditelja, njihovi stavovi i komentari imaće značajan uticaj.
Potrebno je da u svojoj glavi "obavimo razgovor" sa svojim ocem ili majkom. Da sagledamo njihovo vaspitanje i razumemo zbog čega razmišljaju na određeni način i veruju da je važno da i nas tako nauče. Ali, i da im kažemo kako se mi osećamo i da možda želimo drugačije - zaključuje psiholog. 
Da bismo pobegli od tradicionalnih uloga, potrebni su nam novi uzori, neko ko živi drugačije, a i dalje nam se dopada, ističe Željka Kurjački. - Kad je takvih primera više, veća je verovatnoća da ćemo i mi promeniti ili makar oslabiti svoj stav. Danas je to lakše nego ikada do sada. Kroz filmove i serije prikazuju se parovi koji su nam dragi i simpatični, a ne prate tradicionalne uloge da ona pazi na domaćinstvo, dok je on na poslu. Verovatno i u stvarnom životu poznajemo neke ljude koji žive slično, a dopadaju nam se - kaže psiholog. 



 

02.04.2016.

Ne idu na Svetsko prvenstvo samo zato što su žene

Izvori: Blic, 24 sata
Umesto da svetu damo primer rodne ravnopravnosti, pa i pozitivne diskriminacije, šaljući žensku reprezentaciju jedne, a mušku sledeće godine (na primer), uoči svetskog prvenstva u pikadu u Turskoj, naše predstavnice zbog odluke Pikado federacije Srbije nisu dobile šansu da se nadmeću: odlučeno je da samo muškarci odu na takmičenje, iako je i ženska ekipa ostvarila podjednako dobar učinak na kvalifikacionim turnirima.
- Mene je ovo lično pogodilo, želela sam da učestvujem na takmičenju da vidim kako je, da osetim tu atmosferu i upoznam svetske prvake ovog sporta, ali mi je to uskraćeno bez ikakvog logičnog objašnjenja. Nikako se ne slažem sa ovim i stvarno mi je krivo, ali ne mogu ništa da uradim, ja sam igrač i nemam pravo glasa u ovoj stvari. Postoje i ženski članovi upravnog odbora, ali ne žele da se pobune. U novembru idem na Open turnir u Pragu, znači mi i to, ali sam mnogo razočarana zbog toga što sam propustila takmičenje u Turskoj. Sledeće godine je svetsko u Japanu, ali  sam za to izgubila nadu. Ako nas nisu sada u Tursku poslali, tek u Japan neće, kaže naša reprezentativka Tamara Milić.
Sa druge strane, iz uprave Federacije kažu da nije bilo moguće obezbediti svima sredstva da odu na takmičenje i da se to dešava i u drugim zemljma.
  - Imamo godišnji budžet od 8.000 evra i to nije dovoljno kako bismo pokrili sve tokom sezone. Ne možemo poslati ženski tim, najviše zbog novca, ali jedan od razloga je i taj što druge zemlje često nastupaju samo sa muškim timom i mi pratimo njihov primer - kaže Vladimir Injac, predstavnik Federacije.

28.03.2016.

O različitim nagradama u ženskom i muškom tenisu



Rejmond Mur, direktor teniskog turnira u Indijan Velsu podneo je ostavku u martu, nakon izjave da se teniserke "šlepaju" na račun tenisera, i da bi on, “da je teniserka, svako veče klečao na kolenima i zahvaljivao Bogu što su rođeni Rodžer Federer i Rafael Nadal, pošto su oni nosioci tenisa", a nagradni fondovi su takoreći izjednačeni za teniserke i tenmisere. Na to je dodao i opasku o atraktivnosti pojedinih teniserki, što se da protumačiti kao seksizam.
Novak Djoković je se ogradio od ovakvog stava izjavom da bi nagrade za ženski i muški tenis trebalo da budu jednake sledećim rečima: “Žene zaslužuju poštovanje i divljenje za ono što rade. Znate, priča o jednakim nagradnim fondovima (za muškarce i žene) je glavna tema u svetu tenisa u poslednjih sedam, osam godina. Bio sam i ja deo tog procesa, tako da znam koliko snage i energije VTA, i svi zastupnici ideje o istim nagradnim fondovima, ulažu da dostignu to. Aplaudiram im na tome. Iskreno, aplaudiram. Bore se za ono što zaslužuju".
Medutim, onda je naglasio da je muški tenis gledaniji, pa stoga teniseri možda dobijaju veće nagrade od teniserki: "Sa druge strane, mislim da naš muški svet tenisa, ATP svet, treba da se bori za još više, jer statistike pokazuju da imamo sve više gledalaca na muškim teniskim mečevima. Mislim da je to, razumete, jedan od razloga zbog kojih bi možda mi mogli da dobijemo više novca. Ali, ponavljam, znate i sami, ne možemo mi da se žalimo jer već imamo ogromne nagradne fondove u muškom tenisu”. Dodao je i: “Dokle god postoje podaci, statitstika, i sve te informacije o tome ko privlači više pažnje, gledalaca, ko proda više karata i stvari poput toga, na osnovu toga treba napraviti fer podelu.” Dakle, ako bi se dogodilo da u jednom trenutku ženski tenis privuče više gledalaca, Novak smatra da bi teniserke trebalo da dobiju veće nagrade od tenisera.
Medjutim, zbog ovakvih izjava je usledila bura negodovanja. Kris Evert, 18-struka grand slem šampionka, složila se da je ovo “zlatna era muškog tenisa", ali je istakla da su teniserke napornije radile i borile se jače za uspeh.
"Za mene je to bilo razočaravajuće, da imam sina i ćerku koji igraju tenis, ne bih mogla da kažem kako dečak zaslužuje više zato što je muško. Ako su oboje počeli sa tri godine, volela bih da oboje zarade isto. Ja imam reket u rukama od druge godine i bilo bi šokantno da kažem kako ćerka zaslužuje više. Novak ima pravo na svoje mišljenje, ali da ima ćerku, morao bi da porazgovara sa njom i kaže joj kako dečak zaslužuje više samo zato što je dečak", bila je oštra Serena Vilijams, a Endi Marej stao je uz nju:
"Ako Serena igra na Centralnom terenu, a imate muški meč sa Stahovskim, ljudi će doći da gledaju Serenu. Navijači prate ženski tenis, situacija se menja u zavisnosti od toga kakvi su mečevi u pitanju. Muški tenis je imao sreću u poslednjih 10-ak godina sa ovakvim igračima i rivalstvima koja su stvorena. To je velika stvar, ali ceo sport može da profitira iz toga, ne samo nadmetanje u muškoj konkurenciji", rekao je Marej, i dodao:
Rut Holdavej, izvršna direktorka britanske organizacije "Žene u sportu", rekla za BBC sledeće: "Komentari Mura i Đokovića su izuzetno uvredljivi. Đoković greši. Sportistkinje ne smeju da se posmatraju kao manje vredne od svojih muških kolega".
Na to se nadovezala i Katrina Adams, predsednica američke Teniske asocijacije: "Nema mesta u sportu za zastarele, sekstističke, neinformisane ideologije. Komentari koji su juče izneti uopšte ne predstavljaju stavove većine u svetu tenisa".
Ipak, čini se da je dopisnica BBC-a Viktorija Uvonkunda, uvidela u čemu je utemeljen problem i obratila se Djokoviću: "Ne, dečače. Kada bi ženski tenis imao istu priliku da bude na TV-u u udarnim terminima, gledanost bi porasla". Ona je shvatila da je razika u visini nagradnih fondova sama po sebi indikator podcenjivanja žena i njihovog rada, ali da su žene marginalizovane i biranjem termina za njihove mečeve, koji su nepovoljniji za gledanost od muških, da bi se kasnije iz veće gledanosti izvodio razlog za veće fondove namenjene muškarcima.
Usledio je promišljen politički potez. Djoković na društvenim mrežama koriguje svoj stav u kome povezuje gledanost muških i ženskih mečeva sa različitom novnačom naknadom u sledeću izjavu, objašnjavajući prethodnu adrenalinom i euforijom posle pobede: “Kao što sigurno znate, veoma mi je stalo do toga da se profesionalni tenis dalje razvija i kad to kažem u glavi su mi interesi svih igrača. Zbog tenisa sam ovo što jesam danas i osetio sam potrebu da iskažem svoj stav o poštenijoj i boljoj distribuciji nagradnog fonda među svim igračima - teniserkama i teniserima. Zajedno treba da se borimo za bolje uslove za sve igrače. Poslednje što sam imao na umu je da se moj stav pretvori u borbu polova i priču o razlikama u nagradama, jer je moj stav da svi teniseri i teniserke treba da budu ravnopravno nagrađeni za svoju igru i napore koje ulažu.” (Celu je možete pročitati na njegovom Face Book profilu https://www.facebook.com/notes/novak-djokovic/better-game-for-all/1104463359606514. )
Takodje, on iskazuje poštovanje prema ženama, uključujući i Jelenu Genčić, koja ga je trenirala: “Ne, ne bih bio (to što je postao, bez treninga sa Jelenom). To je ono... nemojte da me shvatate pogrešno. Kao što sam rekao, imam neverovatano poštovanje za sve što žene u svetu sporta rade i ostvaruju. Tome u prilog ide i činjenica kroz šta sve one prolaze sa svojim telom, a njihova tela su drugačija od muških. One prolaze kroz mnoge stvari kroz koje mi ne moramo. Znate i sami, hormoni i tako to, ne moramo da idemo u detalje. Dame će znati o čemu pričam. Ali, one upravo i zaslužuju divljenje i poštovanje za to što su uspele da se bore na tako visokom nivou. Mnoge od njih su žrtovovale deo svog života, neke porodične odluke koje imaju veze sa telom, da bi igrale tenis ili neki drugi profesionalni sport. I, ja to cenim. Imao sam ženu za trenera, a to je bio ogroman deo moje teniske karijere “. 
Korišćeni izvori:

26.03.2016.

Koliko Vredi rad žena?

Izvor:
Politika

Плате падају у професијама које „преплаве” жене

Чак и у сектору здравства и социјалне заштите, у коме у Србији жене чине већину запослених, њихове плате у просеку су мање за 15.463 динара у односу на зараду мушкарца са истим квалификацијама.
д 30 најплаћенијих послова у САД, у 26 су бројнији мушкарци. Важи и обрнуто – од 30 ниско плаћених послова, у 21 доминирају жене, показује најновија анализа америчког Министарства рада. Просечни недељни новац у занимањима у којима доминирају мушкарци износи 962 долара и већа је него у професијама у којима већину запослених чине жене. Чак и када се мушкарци и жене баве пословима за које је потребан сличан ниво образовања, способности, одговорности, постоји јаз у зарадама. Примера ради, мушкарци који су менаџери у области информационих технологија плаћени су 27 одсто више од жена које су менаџерке људских ресурса. Домари зарађују за петину више од чистачица и собарица.
Истраживање Клаудије Голдин, професора економије на Универзитету Харвард показало је да цена рада у некој професији пада када жене постану већинска радна снага у њој. То се десило са занимањем дизајнера – када су жене “преплавиле” ову професију посао дизајнера постао је плаћен 34 одсто мање. Биолозима је  за 18 процената када су у лабораторије ушле жене, а зарада домара смањена је за петину када су и жене постале кућепазитељи. Најновије економске студије са оне стране Атлантика упозоравају да платни јаз између жена и мушкараца износи чак 20 одсто – наравно у корист мушкарца. Јаз у зарадама постоји чак и у оквиру исте професије. Примера ради, лекарка зарађује 71 проценат плате мушког лекара, а жена адвокат 82 одсто плате свог колеге. Студија Универзитета у Индијани, спроведена на узорку од 1.080 новинара, показала је да жене годишње зарађују 5.000 долара мање него мушкарци – просечна годишња плата новинарки у Америци је 44.342 долара, а то је 83 одсто плате новинара.
Јаз у зарадама између жена и мушкараца у Србији износи 11 одсто. То значи да би жена морала да ради 40 дана више да би зарадила исту годишњу плату као мушкарац са истим карактеристикама на тржишту рада. Подаци изведени из истраживања Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања под називом „Родна равноправност у Србији 2014. године“ јасно говоре да жене чине већинску радну снагу у не сувише плаћеним занимањима – у сектору здравствене и социјалне заштите ради чак 79 одсто жена, а у области образовања 73 одсто. Мушкарци чине више од 70 одсто запослених у сектору саобраћаја, грађевинарства и рударства, док је у руководиоцима, менаџерима и функционерима две трећине мушкараца.
Подаци Републичког завода за статистику који су публиковани у књизи „Жене и мушкарци у Србији 2014. године“ сведоче да су жене, готово у свим секторима, мање плаћене од мушкараца за исти посао. Највећа разлика је у финансијским сектору и делатностима осигурања – просечна плата жена износи 91.144, а мушкарца – 120.518 динара. Чак и у сектору здравства и социјалне заштите, у којој жене чине већину запослених, њихове плате у просеку су мање за 15.463 динара у односу на зараду мушкарца са истим квалификацијама. У сектору трговине платни јаз износи око 20.000 динара – на штету жена.
Др Зорица Мршевић са Института друштвених наука, која важи за доброг познаваоца родно сензитивног законодавства, каже да се и плата и углед професије смањује када у њу уђу жене.
„Прадеда мог деде био је учитељ који је добијао плату у злату, јер је ишао у пограничне области Србије и подучавао српски језик и културу. Данас су учитељице плаћене мање од републичког просека и још их бије глас да у просвету одлазе најгори ђаци”, илуструје наша саговорнца и открива историјске узроке јаза у зарадама између жена и мушкараца:
“За време Првог и Другог светског рата, жене су замениле мушкарце у свим гранама индустрије и саобраћаја – када су мушкарци отишли на фронт, жене су ушле у фабрике. Када су се мушкарци вратили из рата, од жена се очекивало да се врате у кућу. Пошто многе то нису хтеле, један од начина да се “изгурају” из фабрика и врате у незапосленост и кућу биле су управо ниже плате од оних које мушкарци добијају на истим радним местима. Образложење је било да су женске плате само допуна породичним буџетима и да жене нису довољно стручне за мушке послове. Тај став да је женина плата додатни а не главни извор прихода у породици задржао се до данас и то се најбоље види по висини зараде”, закључује др Зорица Мршевић.

23.11.2015.

Zaboravljena srpska heroina

Blic nam donosi tekst o velikoj ratnici, koju je Srbija zanemarila. Izvor:

http://www.blic.rs/Riznica/Istorije/608235/ZABORAVLJENA-HEROINA-Novi-detalji-iz-zivota-Milunke-Savic

Milunka Savić rođena je 1892. godine u selu Koprivnica u Raškoj. Imala je dve mlađe sestre, Mionu i Slavku, i brata Milana. Po objavljivanju ukaza o mobilizaciji, oktobra 1912. godine Milunka se prijavljuje u dobrovoljce i biva registrovana kao Milun Savić. U balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine borila se preobučena u muškarca, a njen pol je otkriven u bolnici posle ranjavanja u Bregalničkoj bici. U Prvom svetskom ratu, takođe kao dobrovoljac, bila je deo Gvozdenog puka, najelitnijeg Drugog puka srpske vojske „Knjaz Mihailo“. Istakla se kao bombaš u Kolubarskoj bici, za višestruko herojstvo u redovima tog puka dobila je Karađorđevu zvezdu sa mačem. U jesen 1915. godine u Makedoniji je teško ranjena u glavu i tako povređena se povlačila preko Albanije. Posle nekoliko meseci oporavka u Bizerti, vratila se na Solunski front. U bici na Kajmakčalanu, kada je Gvozdeni puk priključen 122. francuskoj diviziji, sama je zarobila 23 bugarska vojnika, nijednog nije htela da ubije, a kasnije je čak školovala dete bugarskog generala. Dobila je najviša odlikovanja, među kojima i francuski orden Legije časti i medalju „Miloš Obilić“. Jedina je žena na svetu koja je odlikovana francuskim Ratnim krstom sa zlatnom palmom.  
Na inicijativu njenih saboraca, od 1929. Milunku su zaposlili kao čistačicu kancelarije direktora u Hipotekarnoj banci u Beogradu, gde je provela najveći deo svog radnog veka. Penziju je stekla samo na osnovu toga. Odbila je ponudu da se preseli u Francusku i da dobija francusku vojnu penziju. Izabrala je da živi u Beogradu, gde su ljudi brzo zaboravili njene zasluge, a gde je brinula o tridesetak dece...
Na sudbinu Milanke Savić, srpske Jovanke Orleanke, ovo društvo mora uvek da se podseća, otud i najnovija knjiga “Milunka Savić vitez Karađorđeve zvezde i Legije časti”, autora Vidoja Golubovića, Predraga Pavlovića i Novice Pešića.
Čudesna je bila hrabrost jedne žene, veća od one koju su imali njeni muški savremenici, a, s druge strane, bila je tako marginalizovana od svoje države i tako cenjena od stranih vojnih autoriteta. I što je posebno strašno i porazno, Milunka je godinama tako zaboravljena. Prema istraživanju koje je uradio RTS pre dve godine, čak 90 odsto ispitanika nije znalo ko je Milunka Savić, niti im je njeno ime bilo šta govorilo - kaže Vidoje Golubović o motivima autora i izdavača ove knjige.
Milunka Savić, dobrovoljac balkanskih ratova, pa Prvog svetskog rata, u vojsku se prijavila kao Milun, podvijene kose i utegnutih grudi, predstavljajući se kao muško jer žene nisu primali. 
Bila je ranjena četiri puta, nebrojeno puta dokazala hrabrost, nosilac Karađorđeve zvezde i francuske Legije časti, kada je, između dva svetska rata, podnela zahtev za penziju, nije joj priznat borački staž jer je bila žena. Dali su joj samo neki plac na Voždovcu, u to vreme periferiji grada. Ogromna je nepravda prema njoj učinjena od onih vlasti pre i onih vlasti posle Drugog svetskog rata, kada je radila kao čistačica - dodaje Golubović.
Nedavnoj promociji knjige prisustvovala je i unuka njenog rođenog brata Milana, Dragica Nikolić.
- Obeležila je moje detinjstvo, a kao dete jednu zimu sam provela kod nje - kaže Dragica Nikolić.
Ona ponosno dodaje da je poslednja u porodici koja je rođena u istoj kući u kojoj i Milunka, u selu Koprivnica. 
Teško se živelo: siromaštvo, zaostalost... Milunka je često dolazila, donosila nam olovke i igračke koje su nama bile ogromna radost. Imala sam šest godina kad me je povela vozom u Beograd. Prvi put me odvela u zoološki vrt, u pozorište! Možete zamisliti dete koje je rođeno u zabitom selu, koje do tad nikad nije videlo ni voz, da se nađe u pozorištu. Nema tih reči koje to mogu opisati - seća se Dragica Nikolić.
Ona kaže da Milunka nikada nije htela da govori o ratovima ni o nepravdi koja joj je naneta.
- Bila je razočarana, ali se nije žalila. Tek ponekad, kad je mi deca ophrvamo da nam pokaže ožiljke od rana, pristajala je da nam izađe u susret. Bila je autoritativna i humana, umela da komanduje, ali i da voli. I bila je vrlo ponosna, nije htela nikog ništa da moli. A za druge, sve bi učinila... Zna se da je uz svoju ćerku podigla još tri devojčice i hranila, školovala, brinula o tridesetak dece. Pričao je otac da je jednom došla u selo, ukrala mu prase da bi hranila tu decu! Na leđima ga je odnela do Brusa, a onda nekim vozom do Beograda... - seća se Dragica.  



08.11.2015.

Pravna zaštita žrtava rodno zasnovanog nasilja u Srbiji

Pod ovim naslovom objedinjujem dva studentska teksta:
1. Žrtve rodno baziranog nasilja i njihova pravna zaštita u Srbiji: o muškom nasilju prema ženama Ivane Vučković, koji možete preuzeti odavde http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-6637/2008/1450-66370803111V.pdf

Predmet rada je muško nasilje prema ženama kao zločina iz mržnje, sagledanog sa feminističkog fenomenološko – etiološkog stanovišta; razmatrajući uticaj bazičnih pojava i koncepata kao što su rod, rodne uloge i socijalizacija, moć, patrijarhat i prava žena, kako na međunarodnom tako i na nacionalnom nivou, autorka analizira položaj žena žrtava muškog nasilja i njihovu pravnu zaštitu, posebno u Srbiji, dodajući kriminološkom i viktimološki aspekt sagledavanja problema.
            

2. Žrtve rodno baziranog nasilja i njihova pravna zaštita u Srbiji Predraga Popovića, koji možete preuzeti odavde http://www.vds.org.rs/file/tem0804.pdf

Autor se bavi različitim aspektima pravne zaštite žrtava rodno baziranog nasilja. Polazeći od pozitivnopravnog zakonodavstva u Srbiji, autor je obradio prekršajno-pravnu, porodično-pravnu (oblici nasilja i mere zaštite) te krivično-pravnu zaštitu žrtava (krivično delo nasilja u porodici, silovanja) uz detaljno objašnjenje postupka ostvarivanja zaštite. Pored toga, rad se delom bavi i mehanizmima institucionalne zaštite (policija, Centar za socijalni rad, zdravstvene ustanove i nevladine organizacije).