26.03.2016.

Koliko Vredi rad žena?

Izvor:
Politika

Плате падају у професијама које „преплаве” жене

Чак и у сектору здравства и социјалне заштите, у коме у Србији жене чине већину запослених, њихове плате у просеку су мање за 15.463 динара у односу на зараду мушкарца са истим квалификацијама.
д 30 најплаћенијих послова у САД, у 26 су бројнији мушкарци. Важи и обрнуто – од 30 ниско плаћених послова, у 21 доминирају жене, показује најновија анализа америчког Министарства рада. Просечни недељни новац у занимањима у којима доминирају мушкарци износи 962 долара и већа је него у професијама у којима већину запослених чине жене. Чак и када се мушкарци и жене баве пословима за које је потребан сличан ниво образовања, способности, одговорности, постоји јаз у зарадама. Примера ради, мушкарци који су менаџери у области информационих технологија плаћени су 27 одсто више од жена које су менаџерке људских ресурса. Домари зарађују за петину више од чистачица и собарица.
Истраживање Клаудије Голдин, професора економије на Универзитету Харвард показало је да цена рада у некој професији пада када жене постану већинска радна снага у њој. То се десило са занимањем дизајнера – када су жене “преплавиле” ову професију посао дизајнера постао је плаћен 34 одсто мање. Биолозима је  за 18 процената када су у лабораторије ушле жене, а зарада домара смањена је за петину када су и жене постале кућепазитељи. Најновије економске студије са оне стране Атлантика упозоравају да платни јаз између жена и мушкараца износи чак 20 одсто – наравно у корист мушкарца. Јаз у зарадама постоји чак и у оквиру исте професије. Примера ради, лекарка зарађује 71 проценат плате мушког лекара, а жена адвокат 82 одсто плате свог колеге. Студија Универзитета у Индијани, спроведена на узорку од 1.080 новинара, показала је да жене годишње зарађују 5.000 долара мање него мушкарци – просечна годишња плата новинарки у Америци је 44.342 долара, а то је 83 одсто плате новинара.
Јаз у зарадама између жена и мушкараца у Србији износи 11 одсто. То значи да би жена морала да ради 40 дана више да би зарадила исту годишњу плату као мушкарац са истим карактеристикама на тржишту рада. Подаци изведени из истраживања Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања под називом „Родна равноправност у Србији 2014. године“ јасно говоре да жене чине већинску радну снагу у не сувише плаћеним занимањима – у сектору здравствене и социјалне заштите ради чак 79 одсто жена, а у области образовања 73 одсто. Мушкарци чине више од 70 одсто запослених у сектору саобраћаја, грађевинарства и рударства, док је у руководиоцима, менаџерима и функционерима две трећине мушкараца.
Подаци Републичког завода за статистику који су публиковани у књизи „Жене и мушкарци у Србији 2014. године“ сведоче да су жене, готово у свим секторима, мање плаћене од мушкараца за исти посао. Највећа разлика је у финансијским сектору и делатностима осигурања – просечна плата жена износи 91.144, а мушкарца – 120.518 динара. Чак и у сектору здравства и социјалне заштите, у којој жене чине већину запослених, њихове плате у просеку су мање за 15.463 динара у односу на зараду мушкарца са истим квалификацијама. У сектору трговине платни јаз износи око 20.000 динара – на штету жена.
Др Зорица Мршевић са Института друштвених наука, која важи за доброг познаваоца родно сензитивног законодавства, каже да се и плата и углед професије смањује када у њу уђу жене.
„Прадеда мог деде био је учитељ који је добијао плату у злату, јер је ишао у пограничне области Србије и подучавао српски језик и културу. Данас су учитељице плаћене мање од републичког просека и још их бије глас да у просвету одлазе најгори ђаци”, илуструје наша саговорнца и открива историјске узроке јаза у зарадама између жена и мушкараца:
“За време Првог и Другог светског рата, жене су замениле мушкарце у свим гранама индустрије и саобраћаја – када су мушкарци отишли на фронт, жене су ушле у фабрике. Када су се мушкарци вратили из рата, од жена се очекивало да се врате у кућу. Пошто многе то нису хтеле, један од начина да се “изгурају” из фабрика и врате у незапосленост и кућу биле су управо ниже плате од оних које мушкарци добијају на истим радним местима. Образложење је било да су женске плате само допуна породичним буџетима и да жене нису довољно стручне за мушке послове. Тај став да је женина плата додатни а не главни извор прихода у породици задржао се до данас и то се најбоље види по висини зараде”, закључује др Зорица Мршевић.

Нема коментара:

Постави коментар